Park Bastiona
7. jul 2006.
Neznatno doradjen 18. septembra 2006.


Ženeva je grad lepih parkova – uredjenih prostora ima na svakom koraku, a nekoliko velikih se izdvajaju svojom lepotom.

Meni je najdraži Park Bastiona (Parc des Bastions), verovatno zato što se nalazi blizu moje kancelarije. Njega sam prvog posetio, i najčešće mu se vraćam.

Park je oaza zelenila, za uživanje i odmor u srcu grada, sa spomenicima, statuama, fontanama, raznolikim drvećem, lepim zgradama i mestima za odmor. Zbog toga i jeste mesto odmora i sastajanja ženevljana, a često i prostor za zanimljive akcije i dogadjanja.

Istorijat

Park je izgradjen 1817. godine. Izvorno je bio botanička bašta, sve do početka 20. veka. Otuda veliki broj zanimljivih biljnih vrsta.

Sve je počelo tako što je jedan od stradalnika koje je 1794. godine kaznio "revolucionarni tribunal" 14 godina kasnije podržao botaničara Augustina - Piremusa de Kondola u njegovim naporima da tadašnje šetalište preuredi u botaničku baštu.

Nekada su ovde, na mestu današnjeg severnog zida, bile zidine – bastioni utvrdjenog grada Ženeve. Po tome je park dobio naziv. Danas, na sreću, nema više potrebe za utvrdjivanjem radi odbrane grada. Bas nasuprot, park je poznat kao oaza mira i mesto za odmor.

Položaj

Park Bastiona smestio se izmedju Starog grada, Novog trga, Plenpalea i otmenog kvarta sa ambasadama, konzulatima i kućama bogataša, na istoku. Ovako centralno mesto čini ga lako dostupnim i primamljivim za posetu.

Na ceo južni deo grada koji je niže od reke Rone, puca lep pogled sa velike terase na ivici Starog grada, ispod koga se, neposredno sa južne strane, park i nalazi.

Park ima nekoliko ulaza. Glavni je sa Novog trga (Place Neuve), kroz monumentalnu gvozdenu kapiju sa 'zlatnim' šiljcima na vrhu. Na drugom kraju parka, kroz nešto manju kapiju ulazi se iz ulice Sen Ležer (Saint - Leger). Ovaj ulaz je na nekih pet minuta hoda od Trga Burg de Four - srca Starog grada.

Sadržaji

Park ima preko 50 vrsta raznog retkog drveća. Ova stabla su obeležena i lepo je šetati i čitati o svim njihovim specifičnostima.

Zgrada Univerziteta

Univerzitet nastavlja tradicije Akademije Ženeve, koju je još 1559. godine osnovao Žan Kalvin. Prvih godina na Akademiji su izučavane teološke i humanističke nauke, a zatim govorništvo, dijalektika, hebrejski i grčki jezik. Od 1873. godine, uz preuzimanje naziva 'univerzitet' uvode se i druge nauke, a posebno Fakultet medicine.

Zgrada Univerziteta je impozantna - najveća gradjevina u parku. Gradjena je od 1868. do 1873. godine. Dominira ne samo parkom, već i celim krajem ispod Starog grada. Ovo je upravna zgrada, koju nazivaju 'UniŽe' (UniGE). Na drugoj strani Plenpalea nalazi se novo moderno zdanje Univerziteta koje je izuzetno moderno i funkcionalno i pruža sjajne uslove za rad i učenje - a zovu ga 'UniMal'.

Gradska kuća - palata Ejnar

Gradska kuća - Meiri (Mairie), izgradjena je u 19. veku, kao privatna kuća porodice bankara Ejnara. Ostala je u vlasništvu porodice sve do 1891. godine, kada ju je kupila gradska uprava, sa namerom da proširi park sve do ulice Sen Ležer a da palatu iskoristi za muzej finih umetnosti. Medjutim, nakon petogodišnje obnove, palata postaje gradska kuća. Ceo njen donji sprat čuva arhivu porodičnih stabala gradjana Ženeve. To je više nego važna arhiva, jer se u Švajcarskoj poreklo porodica gleda po mestu iz kojeg porodica potiče, bez obzira na to kako su se i gde njeni članovi kroz vekove selili.

Palata je lepa i dostojanstvena. Zauzima severoistočni ugao parka i naslonjena je ledjima na visoki zid koji je deli od Starog grada. Gradska skupština zaseda ovde svake srede na svojim nedeljnim sastancima.

Zid reformatora


Najmarkantniji objekat u parku je Spomenik reformatorima. Spomenik radjen od kvarca i granita, kao svojevrsan bedem prostire se duž celog zida koji su nekada činili bastioni (i spojen je sa ostacima tog zida), po severnom obodu parka. Visok je pet a širok celih 100 metara. Izgradjen je 1909. godine, povodom 400-godišnjice rodjenja osnivača reforme Kalvina i 350-godišnjice osnivanja Akademije Ženeve. Izgradnji spomenika je prethodila velika rasprava i konkurs na koji je stigao 71 predlog. Pobedilo je rad četvorice švajcarskih arhitekata, koji su predložili jednostavno ali impozantno rešenje.

Spomenik obuhvata 150 godina razvoja reformatorstva, od samog osnivanja pokreta. U sedištu su ogromne statue osnivačima: Žanu Kalvinu, 'papi reformatora', Teodoru de Bezeu, prvom rektoru Akademije Ženeve, Džonu Koksu, osnivaču presbiterianstva u Škotskoj i Gijomu Farelu, koji je prvi doneo reformske ideje u Ženevu. Svi oni su prikazani u odorama grada Ženeve i sa malom biblijom u ruci.

Spomenik nosi natpis sa motom grada: Svetlo posle mraka (Post Tenebras Lux). Takodje, po zidu su ispisani i delovi biblije, a prikazane su i druge značajne ličnosti reforme: admiral Kolinji iz Francuske, Gijom Tihi iz Holandije, Frederik - Gijom iz Nemačke, zaštitnik izbeglih hugenota, Rodžer Vilijams iz Nove Engleske, Oliver Kromvel iz Velike Britanije i Ištvan Bočkaj iz Madjarske. Na šetalištu ispred spomenika, na njegovim krajevima, nalaze se spomenici Martinu Luteru i Urlihu Cvingliju.

Ostali sadržaji

Na samom ulasku u park, od Plas Neva, sa leve strane su veliki podni šah i mice, i razne dečije igračke. Njih uglavnom koriste pridošlice u Ženevu, pa ćete često čuti ljutite psovke razočarenja na našem jeziku posle izgubljene partije (mada se za vreme partije akteri ustručavaju da pokažu da su 'naši').

Odmah iza igračaka je restoran - bašta. Izgradjen je oko negdašnje pozornice za za nastupe orkestara na otvorenom. U opuštenoj atmosferi, pogotovo po lepo vremenu, ovde možete dobiti ukusna starinska jela.

Po celom parku, posetioci se se komotno razmeštaju kako po klupama i stazama, tako i po travnatim površinama. Mladi su tu ponekad i previše opušteni i ostave pomalo djubreta, ali niko ne pravi veliku galamu oko toga i svi se trude da svojim ponašanjem ne naruše lepotu parka. Ovde možete sresti cele porodice sa decom koja se veselo igraju, parove koji zaljubljeno šetaju ili se domundjavaju na klupama, ili cele studijske grupe koje povade svoje udžbenike i sveske i živo diskutuju o nekoj od zanimljivih tema sa predavanja ili vežbi.

U prostoru ispred Gradske kuće, na ravnoj velikoj popločanoj površini, okupljaju se skejteri. Nasuprot njima, na travnatom platou ispod jedne ovisoke terase u jugoistočnom kraju uz samu zgradu Univerziteta, okuplja se mlado društvo koje vreme provodi u raznoraznim aktivnostima - gimnastika, frizbi i druge aktivne društvene igre.

Park je popriste mnogih zanimljivih dogadjaja. Pored Karnevala koji odavde kreće i Majskog marša koji se ovde završava, krajem godine ovde se održava zabava osnovaca Ženeve. Takodje, mnogo je manjih akcija i manifestacija, uključujući i neke koje podsećaju na naše vasare. Jedna od mojih najboljih uspomena vezana je za izložbu fotografija mog omiljenog autora - Jana Arthusa Bertrana (Yann Arthus Bertrand). Njegovih stotinak snimaka zemlje iz vazduha veličine 3 x 4 metara bilo je postavljeno duž centralnog šetališta. Kakav doživljaj za oči je to bio!

Ulepšavanje i zaštita parka

Park se stalno ulepšava i doradjuje. Malte ne, posle svake veće pauze koju sam pravio u posetama, uvidjao sam nešto novo. Uvek je puno cveća, koje se redovno menja. Park je lep čak i u jesen, kada drveće ogoli i lišce pokrije staze i travnjake.

Nedavno, u intervjuu lokalnim novinama, rukovodilac održavanja parka Vilijem Diene reče da poslednje dve godine opaža promenu mentaliteta kod korisnika parka. Sve je više pobacanog djubreta, i pored kanti koje su na svakom koraku. Kada čuvari upozore na ovu pojavu, obično dobiju odgovor da su oni plaćeni da sakupljaju djubre. Nažalost, umesto brige o biljnom svetu, posao onih koji brinu o parku se sve više svodi na čišćenje. Čak i velike aktivnosti koje se održavaju u parku mnogo manje zagadjuju nego svakodnevno bacanje otpadaka od strane nesavesnih posetilaca. Nisu ni švajcarci što su nekada bili!


Svejedno, šetnja po Parku Bastiona je jedno od lepših iskustava u Ženevi koje obavezno preporučujem.


Povratak na stranicu sa svim mojim blogovima


...